Srećo, nisam ja tako lako zamjenjiva.

A ispijajući kafe sa drugim ljudima, vidim da nisi ni ti. Mada, možda me vole jer me ne poznaju dovoljno.

Možda si me i ti volio samo dok si me zamišljao. Ponekad dozvolim sebi da pitam nebo kako si. Da ti, ako se usudim, pošaljem zraku sunca.

Večeras sam shvatila da svake godine, u prve hladnije dane, mislim o istoj osobi. Svake naredne godine, sve više kao daleko sjećanje. Sve manje kao nešto što je bilo ljubav.

Srećo, preboljeh te, mada se povremeno uhvatim kako ne znam šta dalje.

Budim se u tuđim gradovima i tuđim krevetima dok kujem planove za sve naredne decembre, a onda se zapitam čemu svrha kada niko ne ostane?

Svi me oni vole jer me ne poznaju.

Manic pixie dream girl.

Nećeš dobiti ni slatkiše ni razglednicu. Možda neki dear John, da bacim sa krova hotela.

Izlazi više iz mene.

Be First to Comment

Komentariši