beats by dre cheap

za objavu ovog posta hvala kuleru i akrobati, koji su čuli moje vapaje i priskočili u pomoć

Really? 'cause that's an awful lot of coincidences.

 

We've got young blood, can't destroy us mi se vrti po glavi satima. Voljela bih pisati ovdje nešto dubokoumno i furati metaforice i fensi šmensi slike, but not today. Ne znam koliko puta sam otvorila ovaj prozorčić u proteklih deset dana i onda odustala od pisanja posta jer, kao, nemam šta da kažem.
Nisam si kupila nikakvu biljku na kraju, ali se dogodilo nešto još bolje - dobila sam psa. Mda. Ne bih da sad zvučim kliše patetično ali wowza, nisam znala da imam ovoliko ljubavi u sebi i da je mogu nekome dati. Znam da je to technically bratov pas a ne moj, ali de sad nećemo cjepidlačiti. Meni je prvoj jeo iz ruke. Inače, psić izgleda ima anksioznost. Može biti i da je još uvijek prestrašen zbog promjene, vidjet ćemo.
Sve mi nešto ljudi idu na živce, najradije bih da mi se obrate samo ako imaju nešto lijepo za reći ili žele pričati o npr Heri Poteru. To može. Mogla bih dva sata pričati o knjigama (zapravo mi se to i desilo neki dan). Ne spominji mi kliničku, nemoj me pitati dokle sam sa učenjem i nemoj mi se žaliti da nisi nidokle. Znamo i ti i ja da lažeš. De.

U proteklom periodu sam se pitala da li je jedna osoba pametna što sve ignoriše i neće (skoro) ni sa kim da se druži. Sušta suprotnost meni. Pitala sam se ko od nas je u pravu. Nijedno, ba. Nope. Mislim, znam ja zašto sam se okrenula ljudima ovoliko. Treba mi tih dešavanja because serotonin. Samo ne mogu fazona, bježi od mene. E tako.

Gledam nešto za šta znam već mjesecima, znamznamznam i moram se pretvarati da pojma nemam. Mazohistički pohodi drugih ljudi ne treba da me interesuju. Čak i ako ih uočim. Nope. Najbolja prijateljica bi mi sada rekla da prestanem, da me ne treba zanimati, da trebam ignorisati sve to (a znamo da ne mogu kad vidim buraz iskoči ispred mene i kako da ignorišem hajde bježi) i to je vjerovatno razlog zašto ni ne zna ništa od ovoga.

Zapravo, u posljednje vrijeme i ne zna ništa pretjerano. Ne zna ni da sam srela H. neki dan i da sam pokrila glavu kišobranom - ne znam jesam li viđena - jer nisam sigurna kako bih odreagovala. I ne može mi niko od njih reći ništa što mi već nije prošlo kroz glavu i čega već nisam svjesna, i neće mi ništa od svega toga što kažu promijeniti mišljenje. Niti imam potrebu da čujem nečije mišljenje o bilo čemu ovih dana. A takva sam da je dovoljno da mi jednom kažeš da sam smorila s tim. Okić.
Vidim šta mi se dešava. Vidim se kako se udaljavam i od ovih ljudi. Divni ste, super ste, al' previše pričate i pitate i ne razumijete zašto mi smeta ovo što mi smeta. Dobro sam, fakat. Nego, sad imam cuku i mogu i bez ljudi. Top.

Ova i sljedeća sedmica su mi prenatrpane obavezama, a šta ja radim? Gledam film.
Nezahvalno biće.

Related image

look little Alice, this isn't Wonderland
http://darligsyn.blogger.ba
10/04/2018 20:54