19.01.2019.

And to all the ones I lost, I'm sorry. My bridges burned so I put up walls.

Strpljen-spašen i tako to.
Jedna od najtežih stvari je biti strpljiv.
I čekati iako znaš šta će se dogoditi.
Nije mi više zanimljivo čekati.
Molim Univerzum u sebi, tiho, danima, da prestane plesati oko trenutka uklapanja i da se samo uklopi već jednom.
A znam da ne ide tako.
Sve dođe kada treba i kako treba.
Sabura.
acoustic, lyric, and Lyrics image
18.01.2019.

Thoughts.

Samoživost je zafrkana stvar za gledati. Kada vidiš da bi osoba mogla imati sve ono o čemu sanja i priča, a znaš da neće jer jednostavno neće staviti tuđe potrebe ni blizu svojima.
Oboje su samoživi, fakat jesu, ali na potpuno različite načine.
Zar može postojati više vrsta, svi pitaju.
Pa samo pogledaj njih dvoje.
Kaže mi, jedino oko čega su se sto posto slagali bio je univerzum. I to dok nije počeo nalaziti razloge zašto je više u pravu nego ona.
Kaže, dok gleda u tebe, možeš da povjeruješ da ga zaista zanima ono o čemu pričaš, ali ako se malo bolje zagledaš vidjet ćeš da zapravo samo gleda svoj odraz u tvojim očima.
Pitam je iz koje limunadaste knjige krade rečenice.
Smije se, a onda se uozbilji pa kaže - ljudi kao on su, znaš, dovoljni sami sebi.
Razmišljam da li da je prekinem i upitam zar i ona već dugo vremena ne živi po tom principu, ali suzdržim se i pustim je da nastavi.
Kaže, dovoljni su sami sebi a idu u potragu za nekim ili nečim većim, a da ni sami ne znaju za čim tragaju. I ne vjeruje da to ikada pronađu.
Pitam je misli li da postoji rješenje za sve to, ako već oboje toliko žele suživot.
-Ne. Naravno da ne. Njemu nikada neće trebati neko poput mene sa glavom u oblacima i nogama na zemlji, a meni neko kao on sa velikim riječima i mišljenjem da je shvatio život. Nije ga shvatio, kontaš?
Kontam, rekoh.
skull, rose, and flowers image

Stariji postovi